MASLINOVO ULJE i mediteranska kuhinja

Kamen temeljac mediteranske kuhinje je bio i još uvek je maslinovo ulje, čije prisustvo je dominantno u ishrani ljudi. Ulje se troši u svakodnevnoj ishrani i sirovo ili kuvano na različite načine i različite kulinarske tehnike (roštilj, šporet, tiganj). Dobro ulje u kombinaciji sa kuvanjem na ispravan način, omogućavaju da sve namirnice dobiju na kvalitetu. Tradicija kuvanja mediteranskih jela sa maslinovim uljem je veoma duga, a mediteranska kuhinja se smatra jednom od najzdravijih načina ishrane i tradicije pripremanja hrane.

Maslina je zimzeleno, višegodišnje, voć́e i pripada porodici drveta „Oleaceae“.
Raste i sazreva na toplom mediteranskom suncu i slatkoj, blagoj zimi, sa malim ali
redovnim padavinama. Maslina je biljka dugog životnog veka i održava produktivnost
vekovima. U Grčkoj, masline su zastupljene najmanje 1.000 godina. Maslina prvih
šest godina svog zivota ne rađa plod.

To je dijeta na bazi klasifikacije grupa hrane, odnosno ono koliko i koje hrane treba da se konzumira dnevno, nedeljno ili mesečno da bi se ispravila ljudska ishrana. Mediteranska ishrana u vidu piramide piramide (vidi dijagram) pokazuje polu-kvantitativnu ishranu smernice za odrasle u Grčkoj.
Katedra za higijenu i epidemiologiju, Medicinskog fakulteta u Atini, se 1999.god obavezala u ime ministarstva da sačini, nacrt ishrane smernice za Grke.
Cilj je bio da se pronađu i isprave potrebe zdrave odrasle osobe i da se odgovori na pitanje:

Šta bi trebalo da jedemo?